Ako me pitate JEL ima alapaca ovde, mozda ima mozda se ocekuje ona prava, ona sto zatvara usta ko super lepak.
Ako nekome smeta, pa sta, dace bog da u onodjenje ima neka najbolja alapaca, ma nek se javi pod hitno da je promovisemo u alapacu foruma onodjenje. Pa red je da svaki forum ima po jednu alapacu, svaki kanal ima svoju TV alapacu kakvu zasluzujemo pa gde da ovaj forum onodjenje nema svoju dezurnu alapacu koja ce malo da na razgonjava mediokritete i i malogradjanstinu. Poznato je da Alapaca nema dlake na jeziku,
koga zakaci i ocrni alapaca njega ne opere ni Dunav ni Sava.
Alapace gde ste, biramo najvecu alapacu, u nasem narodu odomacen
izraz jezicaru, koja ce ponosno da ponese svoju krunu, extra ALAPACA ONODJENJA.

KONKURS je OTVOREN do daljnjeg, izbor za mis ALAPACA i sastav
zirija ce biti javno objavljen.

Hi more, ima da sve prsti od glasanja.

No.1. Radepesnik

1.
Osama tvoja
me odvela
u noc beskraja
Ti moja
si sjala za mene,
ja tvoj plakao
za tobom.
2.
Osamo moja,
ti moja,
ja tvoj,
se trazimo,
zar nas, trazi
ova noc.
3.
Tisino moja,
ljubavi,
to noc
place, a
niko ne vidi nas.

Tebe sam
upoznao,
i kazem,
ovo je ljubav.
Ti se smejes,
i ja, zbog tebe.

PLAVI PECAT

Sve ti vidim na licu
i plavi pečat ruke.
-
Iz njenih očiju prasak
i pucanj u prazninu.
Metalni odjeci seku
nasu tišinu.
-
On je srusio
tebi izlaz
Ursula.
Ostavi sve i idi.
-
Nemas vise snage,
Idi,
mozda na more,
samo idi nekuda.
-
Idi od njega,
verujes u
svaku novu laz.
-
Ne veruj na reč,
ostaviće te.
On tebe ne vidi,
i tvoje uplakane oči
-
Kriva si,
čekaj ga,
dok te preko praga
prenosio, plakala si.
-
Dosadno ti je,
znam, kada lazeš,
pričas,
samo pricas,
-
Previše je,
gotovo mi muka,
Nema te-
nemam te.

Svaki sastanak
mrzim,
i čekam ga.

U kompletu sivom,
si došla,
bleda.

Poljubila me,
zacudjeno,
i otišla.


OPIJEN I SAM

Danas je dan nežnosti, slobode,
pustio sam svoje zarobljene ptice
sa dlanova svaku ispracam u svet
da ih nebo kupa i očeslja let.
Sa mirisom mora primio sam dar
i oči su stekle modrog sjaja čar
da još uvek neznam, opijen i sam
od prelepog sna šta ću da ti dam.
Prisutan i bol, crven kao nar
Sav u vatri sna, sagoreće žar,
da ti sebe dam i osvojim više
lepote za san od mirisa kiše.
Sad se plamen ne diže ko dim
i beskraj u tebi osvojiće mir.
Da ti u san žute iskre pružim
ja tonem u sebe i sunčani vir.
Ja u tebi ? Ti ne vidiš sebe.
Ući ću u more i postaću val,
i u školjki kad ostvarim tebe,
razbijem o hrid i natopim žal.

NEMAM TE

Nemam ništa, šta ću da ti dam,
sem sebe,i moje teške, ostarele misli.
Hladnom mi rukom dotakni obraz
i sačuvaj moja pisma i sitnice.
Seti me se !
Ponekad se poigraj mojim rečima
kao sa dragim igračkama u detinjstvu.
Moram da ućutim. Neka se tiho oproste
naši nemi pogledi u senci osmeha.
A sutra, neka pada prolećna kiša
da ohladi vrelinu moje kože.

Ovo lice duša ne bira
ono ti uvek piše pesme
kao da moje lice nesme
da vidi bol sa papira.
-
Kada mi drhti ova ruka
duga na nebu nema luka
očima zvezde iz mog sna
gledam, sa njenog dna.
-
Ne padaš, što si sama
da se opiše nova drama
ni duša jednako ne boli
i senku na zidu ne voli.`
-
Ako je ova tama kriva,
ti nisi istini brava
i otrov u mirisu trava
da u pesmi ti prebiva.
-
Pesma moja i duša jaka,
ko zvezda se gasiti zna
neka se smiri misao svaka
duša neće umreti od sna
-
Iza oblaka je mesec virio
u lišće, vruć vetar pirio
ako mi ovu dušu zagreje
ponovo se i ona nasmeje.

Zar je, tebi duso prece
da poleces svako vece.
Zasto mene mesec budi
zasto mene bole grudi,
misli mrznu i um ludi.

Gde je mene zivot krao
kao duznik srecu dao
pa sam tako mali znao
gde je moja zvezde zasla
i ponovo negde rasla.

Kad izmerim, ti ces reci
jesam blize pukoj sreci
da se spasim u nesreci.
Zar je beo mesec kriv
sto, zalazi nocas siv.

Sto si mila nocas blize
sve godine kad se zbroje.
i meni se zvezda dize
kad rasirim krilo svoje
poletimo i nas dvoje...**